KK"8.OKTOBAR" BECEJ

Posle istupanja iz takmicenja mog maticnog kluba, KK"VOJVODINA" NOVO MILOSEVO, ja sam bio bez angazmana ostatak sezone, posto tada nije bilo moguce menjati klub u toku takmicarske sezone. Negde u rano prolece 1994.godine, kod mene dolaze ljudi iz Beceja, radi pregovora oko mog angazmana u njihovom klubu. Klub je do tada tavorio u regionalnoj letnjoj ligi, a obzirom na odlicne uslove koje je grad imao i na dobru generaciju domacih igraca koja je stasavala (Kukoc, Brkljac, Steva, Cura, Celija, Micuka, Florika...), ljudi iz kluba su odlucili da probaju da uvedu klub u I Srpsku ligu. Za to im je bila potrebna pomoc dva iskusna i kvalitetna igraca sa strane i izbor je pao na mene i Stoleta Vrtikapu iz Novog Beceja.

Trener Imre Stanko odlicno je ukomponovao tim i bez nekih vecih problema smo prosli takmicenje u Regionalnoj ligi, kao i kvalifikacije za ulazak u I Srpsku ligu, tako da smo ostvarili zacrtani cilj i ostvarili jedan od vecih uspeha u istoriji kluba. Mada u startu moje ambicije nisu bile vezane za produzetak saradnje, na insistiranje ljudi iz kluba, ja sam potpisao ugovor na jos dve sezone. Klub se pojacao sa jos par iskusnih igraca i sa velikim uspehom se takmicio u vrlo jakoj konkurenciji i osvojio, kao debitant, odlicno 5.mesto, a ja sam svojim dobrim igrama zasluzio poziv u reprezentaciju lige. Sledecu sezonu, ja sam nastavio sa dobrim partijama, medjutim zbog finansijskih problema tim se osuo i samim tim i plasman ekipe je bio adekvatan kvalitetu tima.

Posebno moram spomenuti dva coveka, koji su me svojim ponasanjem i odnosom prema meni i timu uopste, zadivili i pomogli da pruzim odlicne partije. To su ljudi iz rukovodstva kluba, Peter Gustav i pokojni Dragan Uzelac. Ni pre, a ni posle tokom svoje duge karijere, nisam doziveo tako korektan i posten odnos rukovodstva kluba prema meni i za mene su oni primer za dobro rukovodjenje.