KK"IGOKEA" ALEKSANDROVAC

U redove ovog bosanskog prvoligasa presao sam 2002.godine. Radi se o klubu iz predgradja Banja Luke, koji je imao zapazene uspehe poslednjih sezona u Bosanskohercegovackoj ligi, kao i u prvenstvu Republike Srpske (osvajac kupa,kao i sampion). Igrali smo u I ligi BiH, koja se te godine prvi put igrala kao jedinstvena za sve entitete, a takodje smu ucestvovali i FIBA Celendz kupu.

Prvenstvo BiH je bilo vrlo tesko i naporno, prepuno teskih utakmica i "vrucih" terena, a poseban problem je bio taj sto su jos uvek postojale velike tenzije izmedju klubova iz razlicitih entiteta, tako da su sve te utakmice bile organizovane uz velike mere bezbednosti i uvek u napetoj atmosferi. Tim je bio sastavljen od vrlo dobrih igraca, dobro selektriran i svaka pozicija je bila pokrivena sa bar dva podjednako dobra igraca, tako da smo u prvenstvu BiH, u konkurenciji 12 timova, zauzeli odlicno trece mesto, odmah iza ekipa "BORAC"B.LUKA I "FEAL"SIROKI BRIJEG (inace ucesnika Adriatik lige), a ispred ekipe "BOSNA"SARAJEVO, tima sa najvecom tradicijom i uspesima u BiH.

U evropskom takmicenju smo bili u grupi sa timovim "APOLON"LIMASOL,"ZITO VARDAR"VELES I "WESTPETROM"ARAD.U ovoj konkurenciji smo osvojili prvo mesto u grupi i usli u cetvrtfinale, gde se igralo po sistemu eliminacije, a za protivnika smo dobili "ZRINJEVAC" ZAGREB , koga smo eliminisali posle pobeda u obe utakmice i tako usli u fajnalfor. Zavrsni turnir je organizovan u kiparskom gradu Limasolu, a mi smo za protivnika imali starog poznanika "WESTPETROM" ARAD , koji je bio rumunska reprezentacija u malom, pojacana sa cetiri Amerikanaca. Mi smo bili hendikepirani povredama dvojice najefikasnijih igraca, Stupara i Zirojevica, tako da su nam davane male sanse. Medjutim, na iznenadjenje svih, vrlo ubedljivo smo pobedili Rumune i usli u finale, gde nas je cekao domacin "AEL"LIMASOL. U toj finalnoj utakmici, u paklenoj atmosferi koju je napravilo vise od 4000 domacih navijaca, smo porazeni u finisu jednog vrlo neizvesnog meca, od ekipe koja je bila sastavljena od internacionalaca, koji su kasnije napravili dobre karijere u velikim evropskim klubovima.

Za mene je, tokom igranja i ovom klubu, poseban napor bio igranje u ritmu subota-sreda, obzirom da nisam na to bio navikao, tako da je period moje adaptacije potrajao malo duze nego obicno. Prekretnica, u smislu mnogo boljih partija, je upravo bio finalni turnir FIBA kupa, gde sam bio ponajbolji igrac svoga tima i konkurisao za titulu MVP-ija turnira. Posle tog turnira, sve je doslo na svoje mesto i ja sam do kraja sezone pruzao vrlo dobre partije, tako da sam na kraju sezone imao, posle Dejana Parezanina, najbolji indeks uspesnosti u timu, u BiH ligi.